БОРИСАВЉЕВИЋ, Миодраг

БОРИСАВЉЕВИЋ, Миодраг , књижевник (Ужице, 11. IX 1893 – Београд, 20. VIII 1978). Добровољац у I, учесник у II светском рату. Живот провео у Подунављу, шумама Барање, Бачке, Славоније и Срема. Дугогодишњи директор Рибарске централе код Апатина. Као љубитељ и познавалац природе систематски неговао приповетке посвећене свету природе, лову и риболову, због чега је довођен у везу са Тургењевим у српској књижевности. Писао ратне приче и приче о лову и животу на Дунаву. Његово дело, прожето лирским и пантеистичким доживљајем света, представља апотеозу човековог сагласја са природом. Место Б. у историји српске књижевности XX в. је неспорно, али мало осветљено. О њему су писали Драган М. Јеремић (предговор за изабране приче, Светлост у тами , Бг 1975), Васа Павковић и Татјана Цвејин као приређивачи избора његових прича за децу Стари ловац прича (Бг 2004). 
 ДЕЛА: збирке прича: Вукови , Бг 1951; Међу људима , Бг 1956; На земљи , Бг 1961; Новеле , Бг 1969; и С. Раичковић, Између два света , Апатин 1971; Шумским стазама , Бг 1976; приповетке за децу: Заборављени свет , Бг 1958; Из подунавских шума , Бг 1961. 
 ЛИТЕРАТУРА: М. Богдановић, Стари и нови , IV, Бг 1952; Т. Цвејин, Предговор, у: М. Борисављевић, Годишња доба , Бг 1994; М. Пантић, Читање воде, Бг 1998. 
 Младен Весковић 
   
 *Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)