БОРДАШ, Ђезе

БОРДАШ, Ђезе (Bordás Győző), књиженик (Врбас, 5. III 1948). Дипломирао на Катедри за мађарски језик и књижевност у Новом Саду, где је с радом о послератном периоду часописа Híd стекао магистратуру. Радио у дневном листу Magyar Szó , био уредник часописа Híd , уредник, главни уредник и директор Издавачког предузећа Форум и генерални директор новинске куће Форум . Сада је уредник у Форуму . Прозаиста реалистичког опредељења, који је подједнако заинтересован за историјску и савремену тематику. Негује документарну прозу везану за историју, породичне и људске судбине у родном месту ( Csukódó zsilipek , Н. Сад 1995; Katonaszökevény , Н. Сад 2004). Својом есејистиком се првенствено осврће на појаве у културном животу Мађара у Војводини ( Ténta és repesz , Н. Сад 2001). Важни су његови портрети ликовних уметника Јожефа Пехана ( A két Pechán, са Белом Дуранцијем, ликовна монографија, Н. Сад 1982), Андраша Ханђе ( Beszélgetés Hangya Andrással, ликовна монографија, Н. Сад 1984). Добитник је награда „Pro Cultura Hungarica" (1996), „Шандор Мараи" (2003), „Корнел Сентелеки" (2005) и „Карољ Сирмаи" (2008). 
 ДЕЛА: романи: Fűzfasíp , Н. Сад 1992; Weidenpfeife, prev. W. Kempe, Н. Сад -- Segedin 1999; приповетке: Az Úr órája , Н. Сад 2008; публицистика: Üvegház , Н. Сад 1997. 
 ЛИТЕРАТУРА: Nyelvünk, kultúránk, nyelvi kultúránk , Н. Сад 1997; I. Bori, A jugoszláviai magyar irodalom története , Н. Сад 2007. 
 Јанош Бањаи 
   
 *Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)