# БОЈАНИЋ, Ранко

**![001_II_Ranko-Bojanic.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-04/scaled-1680-/001-ii-ranko-bojanic.jpg)БОЈАНИЋ, Ранко**, математичар, универзитетски професор (Бреза код Подлугова, БиХ, 12. XI 1924). Дипломирао на Природно-математичком факултету у Београду 1950, а 1953. у САН одбранио докторску дисертацију „Асимптотика решења линеарних диференцијалних једначина", развијајући истраживања В. Г. Авакумовића у тој области. После краткотрајних запослења у Београду и Скопљу, 1958. одлази на ТАТА институт у Индију (Бомбај), а 1959. у САД, на Станфордски универзитет, као научни сарадник. Радио као доцент на Универзитету Нотрдам (1960<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1963) и на Државном универзитету Охајо (1963<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1995), где је 1966. изабран за редовног професора. Област истраживања му је класична математичка анализа, посебно теорија апроксимација и теорија Караматиних правилно променљивих функција. Са Е. Сенетом увео је дефиницију споро променљивих низова и доказао основне особине. Ти резултати су у потпуности унесени у монографију N. H. Bingham, C. M. Goldie, J. L. Teugels, *Regular Variation* (Cambridge 1987, *Encyclopedia of mathematics and its applications*, 27). Са С. Аљанчићем и М. Томићем увео је појам споро променљиве функције с остатком и показао њихову примену на неке проблеме анализе. Са Ј. Караматом и Е. Сенетом показао је улогу споро, тј. правилно променљивих функција у различитим асимптотским релацијама. Ти и претходни резултати се у виду неколико теорема налазе у поменутој Бингамовој књизи. Истиче се онај где се показује да се класе Зигмунда и нормализованих споро променљивих функција поклапају, као и увођење једне нове класе функција везаних за правилно променљиве. Значај резултата које је у теорији апроксимација постигао **Б.** потврђен је и у монографији J. Koревара *Tauberian Theory* (Berlin 2004).

ДЕЛА: и J. Karamata, „On slowly varying functions and asymptotic relations", *Math. Res. Center Tech. Madison, Wis.*, 1963, 432; и J. Karamata, „On a Class of Functions of regular Asymptotic Behaviour", *Math. Res. Center Tech. Madison, Wis.*, 1963, 436; и E. Seneta, „Slowly varying functions and asymptotic relations", *J. Math. Anal. Appl.*, 1971, 34; и E. Seneta, „A unified theory of regularly varying sequences", *Math. Zeitsch*, 1973, 134; и S. Aljančić, M. Tomić, „Slowly Varying Functions with Remainder Term and their Applications in Analysis", Serb. Acad. Sci. Arts, Monographs CDLXVII, Sect. Nat. Math. Sci. Vol. 41, Belgrade 1974.

Војислав Марић

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)