# БЈЕЛАСИЦА

**БЈЕЛАСИЦА**, планина у североисточном делу Црне Горе. На западу ограничена долином реке Таре, на истоку долином Лима, северу Равне реке (притока Лима), а на југу Дрцке реке (притоке Таре). Припада динарској групи планина. Геолошку основу чине шкриљци преко којих су кречњаци. У централном делу има и еруптивних стена, које су биле основа за развијено рударство у средњем веку (рудник Брсково). Чине је три гребена, који се простиру правцем северозапад<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>југоисток, између којих су удолине. Највиши је централни гребен с Црном главом (2.137 м), Зековом главом (2.116 м) и Троглавом (2.075 м). Врх Стрменица (2.122 м) је на северном гребену, а на јужном су Отмичевац (1.972 м), Равни Кључ (1.948 м) и др. У време плеистоцена планина је била изложена глацијацији. На њој је много трагова ледничког рељефа као што су циркови, валови, морене и глацијална језера (Биоградско, Пешића, Урсуловачко, Шишко). Нижи делови су под листопадном, виши под четинарском шумом, а највиши под травама, које се косе до висине од 2.000 м. У највишим деловима планине је много катуна.

[![001_II_Bjelasica-karta.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-04/scaled-1680-/001-ii-bjelasica-karta.jpg)](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-04/001-ii-bjelasica-karta.jpg)

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Цвијић, „Ледено доба у Проклетијама и околним планинама", *Глас СКА*, 1913; Б. Ж. Милојевић, *Чрна Прст, Бјеласица и Перистер*, Бг 1934.

Милутин Љешевић

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)