# БИОФИЗИКА **БИОФИЗИКА**, млада научна дисциплина у настанку и пуном развоју, представља скуп физичких знања о структури и активностима организама и организамских групација. Једно од првих значајнијих дела била је *Математичка **б.*** Н. Рашевског из 1938. **Б.** карактерише интердисциплинарни приступ који повезује различита, па и међусобно удаљена подручја биолошких истраживања. Њоме се баве не само биолози или лекари, него и физичари или физикохемичари, често у оквиру мултипрофесионалних истраживачких тимова. Основни циљ **б.** је да се истраживачка делатност у готово свим доменима биолошких наука уздигне на виши степен егзактности, доступан математичком моделирању и системској анализи, а посредством квантитативних третмана, методских поступака, теоријских приступа и научних резултата савремене физике и физичке хемије. Може се класификовати у неколико основних подручја: молекуларна **б.**, биоенергетика, **б.** ћелије и организма, радијациона **б.**, **б.** животне средине (екобиофизика), биофизичка механика, биоматематика и посебно биофизичке технике. Свако од ових подручја садржи по неколико поткатегорија, при чему је подручје ***б.** ћелије и организма* најсложеније и испитује ултраструктуру ћелије и мембрански транспорт, затим нервну проводљивост и нервну трансмисију, чулне механизме и механизме контракција, као и хомеостатске регулационе механизме. Подручје биоматематике укључује и биокибернетику као посебан огранак. Подручје молекуларне **б.** односи се претежно на биофизичке аспекте структуре и функције протеина, нуклеинских киселина, полисахарида и липида. У подручје биоенергетике сврстани су и фотосинтеза и сви термодинамски аспекти живих система. У овој класификацији биофизичке технике заузимају посебно место. Многе од ових техника прешле су из лабораторије у праксу, посебно медицинску (неинвазивне и недеструктивне технике прилагођене *in vivo* анализама – нпр. техника нуклеарне магнетне резонанције). Иако почеци **б.** датирају још од 1935. (оснивање Института за **б.** Медицинског факултета у Београду), оснивањем Друштва биофизичара Југославије 1970. на Универзитету у Београду почиње интензиван развој **б.** у Србији. Ова дисциплина је у Србији уједно добила и своје место у факултетским наставним плановима у окриљу Института за физиологију и биохемију, Биолошког факултета у Београду на Катедри за општу физиологију и **б.** (додипломски курсеви Биофизичке основе опште физиологије и Основи системске **б.**, као и група предмета на докторским студијама уведеним 2007. из Неурофизиологије са **б.** и мастер студије **б**. уведене 2011). На Факулетету за физичку хемију у Београду на дипломским студијама установљен је посебан смер Биофизичке хемије. У научном и у образовном смислу **б.** се нарочито развијала у оквиру Центра (од 2007. Института) за мултидисциплинарне студије у Београду, који је својим наставним кадром посебно допринео да се развију програми **б.** на Биолошком одсеку Природно-математичког факултета у Београду. ЛИТЕРАТУРА: Р. К. Анђус, „За бржи развој наше биофизике", у: *Мултидисциплинарне науке и њихова улога у прогресу науке и технологије*, Бг 1983. Павле Анђус \*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)