# БИНАЧ
**[](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-04/001-ii-binac-karta.jpg)БИНАЧ**, село на северозападним падинама Скопске Црне Горе, на месту где Голема (Корбулићка) и Мала река граде Биначку Мораву. Смештено је на 510–610 м н.в. Има изразито периферан положај. С путем Урошевац (29 км) – Гњилане (25 км) – Бујановац повезано је слепим локалним путем дугим 10 км. Општинско средиште Витина налази се 3 км северно од села. **Б.** се помиње 1019. и кроз цео средњи век. Почетком турског доба село је било расељено, а почетком XIX в. обновљено је насељавањем Срба из околине Качаника, Скопља и ближих села. Хрвати се досељавају из Шашара (1878) и Врнавокола (1895), а Албанци крајем XIX и у XX в. из суседних села. Године 1991. пописано је 728 становника, од којих 38,2% Срба који су се средином јуна 1999. највећим делом иселили под притиском албанских терориста. У **Б.** постоје три православне цркве: Св. Петке, обновљене на старим темељима 1973. (током лета 1999. Албанци су је опљачкали, спалили и срушили експлозивом), Св. Николе и рушевине цркве Св. Стефана. У селу се налазе четвороразредна основна школа, месна канцеларија и др. Већина мештана запослена је у Витини, а пољопривредом се баве као допунском делатношћу.
Србољуб Ђ. Стаменковић
У **Б.** налази се праисторијско градиште, касноантичко и средњовековно утврђење. На локалитету Каљаја изнад села уочљиви су остаци утврђења из античког и средњовековног периода и трагови металуршке активности: површине прекривене згуром и комадима оловно-сребрне рудаче. Ћиро Трухелка је помишљао да ту треба лоцирати антички Арибантион што није шире прихваћено.
Александар Јовановић
Именом **Б.** назива се и манастир у Бузовику (због чега се у литератури јавља и под тим именом), код Витине, на извору реке Сушице. По неким претпоставкама у време Византије био је епископско седиште. Срушили су га Турци након што су освојили Косово, али је обновљен и живописан у XVI в. Стално је био на удару шиптарских терориста који су 1867. у њему заклали игумана. Храм Св. арханђела Гаврила био је правоугаоне основе с полукружном олтарском апсидом. Срушен звоник квадратне основе није обнављан. Горњи делови зидова, свод и кров били су обновљени почетком XX в. Слој првобитног живописа био је сачуван само у фрагментима, а од млађег живописа преостали су само ликови архијереја. Храм је прво срушен у јуну 1999, да би у децембру били минирани и његови темељи.
Радомир Милошевић
ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, *За историју рударства у средњовековној Србији и Босни*, II, Бг 1962; Е. Чершков, *Римљани на Косову и Метохији*, Бг 1969; С. Милеуснић, *Водич кроз манастире у Србији*, Бг 1995; *Географска енциклопедија насеља Србије*, I, Бг 2001; Т. Ж. Поповић, *Водич до манастира у Србији*, Бг 2008.
\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)