# БЕТАЦИЗАМ

**БЕТАЦИЗАМ**, старогрчки изговор грчког слова b као \[b\] за разлику од средњегрчког и новогрчког \[v\] (→ витацизам). Ова фонетска појава названа је по имену грчког слова b (бета) у варијанти његовог класичног изговора, који је посредством латинског језика (где је грч. b још у старом веку фиксирана као лат. *b*) очуван у савременим европским језицима. Осим изворно грчких речи (како учених интернационализама античке старине тако и новијих кованица, нпр. *библиотека*, *макробиотика*, *дијабетес*) преко латинског су овако преузимани и библијски појмови и имена, хебрејске речи присутне у грчком преводу Старог завета. Ови потоњи у српском језику по правилу показују витацизам (*Јов* а не *Јоб*). Код историјских позајмљеница из грчког задржавање **б.** је знак старине преузимања речи, нпр. *колиба* (а не \**колива*) од грч. kaluvbh, *кораб* (а не \**корав*) од грч. karavbion, за разлику од познијих позајмљеница (→ грецизам) које показују фонетизам \[v\] (→ витацизам).

**Б.** у енглеској литератури означава и процес који доводи до витацизма, фонетску промену звучног билабијала \[b\] у звучни лабиодентал \[v, w\], у грчком и у другим језицима. У романистици **б.** означава и обратну појаву прелаза \[v, w\] у \[b\], изразиту у шпанском и неким италијанским дијалектима, али присутну и у балканском латинитету из којег потичу неке српске речи, нпр. *бешика* од лат. *vesica*. Исто се дешава и у процесу позајмљивања, нпр. новије *бирцуз* од нем. *Wirtshaus*, *бермет* од нем. *Wermuth*(*wein*). Отуд и дефиниција по којој је **б.** прекомерна употреба гласа \[b\] у говору (због претварања других гласова у њега, неспособности да се он разликује од других гласова или тешкоћа да се они изговоре), што обухвата и медицински аспекат **б.** као говорне мане.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Симеон, *Енциклопедијски рјечник лингвистичких назива*, I, Зг 1969; П. Скок, *Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика*, I, Зг 1971.

Јасна Влајић Поповић

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)