БЕРГЕР, Бенедикт БЕРГЕР, Бенедикт , стоматолог, универзитетски професор (Тулуман, срез Горња Радгона, Словенија, 29. I 1898 – Београд, 26. I 1970). Дипломирао на Медицинском факултету у Грацу (Аустрија). По завршетку стажа у Земунској болници, радио у више места у Војводини. Специјализацију завршио на Поликлиници за болести уста и зуба Опште државне болнице у Београду. Током 1930. усавршавао се на Зубно-лекарском институту Универзитета у Бону и у Бечу. Следећих година обављао стоматолошку праксу у установама социјалног осигурања. Од 1944. руководио зубно-здравственом заштитом Земуна. После демобилизације 1945. постао управник Поликлинике Осмог рејона града Београда. Током 1949. прешао на Стоматолошки факултет у Београду и био постављен за клиничког лекара на Клиници за болести уста. Током 1953. постао управник исте Клинике. На факултету биран у сва звања, а за редовног професора 1959. Био је продекан и председник Савета Управе клиника свог факултета. Дугогодишњи председник Зубно-лекарске комисије Здравственог центра града Београда, један од оснивача Стоматолошке секције СЛД (1933, председник више пута), члан Управе СЛД и главни и одговорни уредник Стоматолошког гласника Србије . Допринео разјашњавању бројних проблема из ендодонције, посебно биолошке терапије (примене фермената и антибиотика). Аутор је Београдске методе лечења хроничних периапикалних процеса, као и дела одонтометрије. Значајан допринос дао и у области фокалне инфекције и стоматолошке радиологије. Аутор је првог уџбеника из болести зуба ( Болести зуба. I део , Бг 1962). Од великог броја објављених радова најзначајнији су: „Болести уста и зуба у односу на органе и опште болести", САЦЛ , 1934, XXXVI; „Odontometrie in der Zahnheilkunde", DZZ , 1955, 10, 16; „Биолошка средства за лечење корена зуба", СГС , 1958, V, 4; и С. Радмић, П. Павловић, „Прилог студији лечења болести зуба трипсином", СГС , 1962, 3. ЛИТЕРАТУРА: „Проф др Бенедикт Бергер (1898 – 1970)", СГС , 1970, 3; В. Гавриловић, 25 година Стоматолошког факултета Универзитета у Београду , Бг 1973. Драгослав Ђукановић   *Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)