# БЕРГАМО, Петар

**БЕРГАМО, Петар**, композитор, универзитетски професор (Сплит, 27. II 1930). Музичко школовање започео код Ј. Хацеа у Сплиту. Дипломирао (1960) и магистрирао (1964) на Музичкој академији у Београду (у класи С. Рајичића), где је од 1966. био асистент, а од 1970. до 1972. доцент за композицију. Од 1972. до 1981. живео у Бечу, а потом прешао у Загреб, где и данас ствара. Припада композиторској генерацији која је, пошавши од позноромантичарских узора, стабилних, суверених техничких знања, постепено напуштала традиционалне ослонце и освајала савремени, експресивни музички језик, богатог звучног колорита. Тај пут илуструју његова дела од дипломског рада, увертире-фантазије *Navigare necesse est* (1960), преко *Прве симфоније* (1961) ка *Концертантној музици* (1962) и *Другој симфонији* (1964). Посебно својом оригиналном концепцијом и продором у нови изражајни свет плени *Концертантна музика*, једно од дела која су обележила 60-те године у српском музичком животу (награђено Седмојулском наградом 1963) и значајно утицала на млађе српске композиторе. Ово дело било је једно од првих које означава недвосмислени прекид са неокласичним оквирима у којима се до тада доминантно кретала композиторска пракса. Најавило је освајање нових елемената израза који укључују доследно примењивану атоналност, разуђену метро-ритмичку слику која због своје сложености одаје утисак немензурираности, нову оркестарску звучност која стандардни извођачки апарат третира на радикално нов начин постижући утисак електронског звука.

ДЕЛА: Concerto abbreviato, за кларинет соло, 1966; *Ritrovari per tre* (*Espressioni notturne*), за клавирски трио, 1967; *Canzoni antiche*, за дувачки трио, 1982; *Arco per archi*, за гудачки оркестар, 1985; *Концерт за саксофон и оркестар*, 1991; *Spiriti eccellenti*, седам мадригала за женски хор и обавезне инструменте, 1995; *Domanda senza risposta* *I*, за саксофон, 1996; *Domanda senza risposta* *I I*, за клавир, 1996.

ЛИТЕРАТУРА: В. Перичић, *Музички ствараоци у Србији*, Бг 1969.

Соња Маринковић

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)