# БЕОГРАДСКА ВЕШТАЧКА ШАКА

**![001_II_BG-vestacka-saka.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-03/scaled-1680-/001-ii-bg-vestacka-saka.jpg)БЕОГРАДСКА ВЕШТАЧКА ШАКА**, пионирски подухват у домену интеграције роботике и рехабилитације. Почетком 60-их година XX в. Рајко Томовић и Миодраг Ракић, професори Електротехничког факултета у Београду, пројектовали су **Б. в. ш**. При формирању идеје за механику и управљање **Б. в. ш.** први пут су примењени принципи клонирања биолошких система: један мотор контролисан сигналима са мишића (миоелектрично управљање), користећи сложено механичко решење, омогућује да се прсти при хватању прилагођавају практично свим предметима који се свакодневно користе. Клиничка испитивања примене **Б. в. ш.** показала су да је она боља у односу на до тада постојећа решења, али и да су потребна технолошка унапређења пре свега у козметици, побољшању функције палца и примени лакших материјала. **Б. в. ш.** са сензорском повратном спрегом данас је изложена у музеју роботике у Бостону (Масачусетс, САД). Служила је као узор за истраживаче и пројектанте водећих лабораторија у Јапану, Совјетском Савезу, Енглеској и САД. У другој фази развоја **Б. в. ш.** први пут у историји вештачких руку у врхове прстију шаке интегрисани су сензори који су омогућили регулацију силе хватања. **Б. в. ш.** је 80-их година послужила као модел за пројектовање Belgrade-USC роботске хватаљке која је нашла примене у роботици.

ЛИТЕРАТУРА: A. Bekey, R. Tomović, I. Zeljković, „Control architecture of the Belgrade/USC hand", у: S. T. Venkataraman, T. Iberall (ур.), *Dextrous Robot Hands*, *New York* 1990.

Срђан Станковић

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)