# БЕЛИЧКИ СПОРАЗУМ (1815)

**БЕЛИЧКИ СПОРАЗУМ (1815)**, усмени споразум о будућој управи у Београдском пашалуку сачињен 25. X / 6. XI између Марашли Али-паше и Милоша Обреновића, у селу Белица код Ћуприје. Према том споразуму, утемељеном углавном на одредбама ранијег тзв. Ичковог мира из 1806, договорен је низ будућих управних мера, од којих су најзначајније биле: прелазак сакупљања данка у руке Срба; у нахијским местима ради суђења Србима постављен је уз муселима и један српски кнез; убирање спахијских прихода вршиће се према тачно прописаним правилима (берату); оснивање у Београду Народне канцеларије од 12 кнезова, као највишег судског и административног тела. Уз главне делове овог споразума, на Милошеву сугестију, прихваћен је и низ мањих, међу којима: забрана обнављања читлука, забрана насељавања Арнаута и Бошњака на територији пашалука, као и неометан повратак српских избеглица из Аустрије. Овим споразумом Марашли Али-паша прећутно је прихватио и кнеза Милоша као главног међу српским кнезовима. Званична потврда овог споразума од стране Порте добијена је на основу посебних фермана издатих фебруара (марта) 1816. **Б. с.** означавао је пре свега примирје, али и почетак нове, дипломатске борбе за стицање шире аутономије. За кнеза Милоша била је ово прва степеница ка стицању његове личне и званичне кнежевске власти.

ЛИТЕРАТУРА: С. М. Сарајлија, *Историја Србије од почетка 1813. до конца 1815*, Бг 1888; М. Ђ. Милићевић, *Поменик знаменитијих људи у српског народа новијег доба*, Бг 1888; М. Гавриловић, *Милош Обреновић*, Бг 1908; Г. Јакшић, Д. Страњаковић, *Србија од 1813. до 1858*, Бг 1937; *Историја српског народа*, V/1, Бг 1981.

Милић Ј. Милићевић

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)