# БАСТИОН

**БАСТИОН** (фр. *bastion*), избочени део бедема тврђаве. Конструисан у облику петоугаоника најчешће на угловима бедема. Две његове предње странице окренуте су према тврђавном претпростору, а две бочне сустичу се према главном спољашњем зиду тврђаве, који представља пету страницу. Јавља се у Риму, почетком XV в., у време измене структуре градских утврђења, која је наступила са све већим развојем ватреног оружја. Дотадашњи средњовековни утврђени град с високим тврђавним кулама, редовно на повишеним положајима, постао је у одбрамбеном смислу неприкладан због домета и разорне снаге топовских зрна. Уместо њега настаје систем концентричне градске утврде, смештене у низини, окружене бедемима и заштићене предтврђавним насипима од набијене земље, опкопима и јарцима с водом. У том систему појачавају се углови **б.** за смештај топова. Главни делови **б.** су: *фаса* (чеони бедем) и *фланка* (бочни бедем). Задња страна бастиона је његов *гркљан*, а најистуренија тачка теме бастиона или *сајан*. Тачка у којој се спајају фаса и фланка зове се *раме* ***б**.* Бедем између два суседна бастиона је *куртина*. У српској архитектури познати **б.** налазе се на Калемегданској тврђави у Београду и Петроварадинској у Новом Саду.

ЛИТЕРАТУРА: С. Малдини, *Енциклопедија архитектуре*, Бг 2004.

Бранка Ланцош-Малдини

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)