# БАРЈАКТАРОВИЋ, Мирко

**![001_Mirko-Barjaktarovic.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-03/scaled-1680-/001-mirko-barjaktarovic.jpg)БАРЈАКТАРОВИЋ, Мирко**, етнолог, универзитетски професор (Петњик код Берана 15. VI 1912 <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Београд, 15. II 2005). Студије етнологије започео је на Филозофском факултету у Скопљу а завршио 1936. у Београду, где је 1940. постављен за асистента етнологије. Премештен у Етнографски музеј у Београду 1943. По ослобођењу враћен у Етнолошки семинар ФФ-а, где је одбранио докторску дисертацију *О земљишним међама у Срба* (Бг 1952). Био je редовни професор етнологије (1971<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1979) и управник Одељења за етнологију на ФФ-у у Београду, те в.д. директор Етнографског института САНУ (1961<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1969). Објавио више радова о духовној и материјалној култури и друштвеном животу код Срба, Црногораца, Албанаца и Рома. Проучавао породични народни живот, задругу, заветоване девојке (тобелије, вирџине), етничке групе и етничке односе, порекло и кретање становништва у Јадру, Ужичком крају и Ругови у Метохији. Објавио је више мањих монографија о варошицама у Србији и Босни (Ушће, Гуча, Ариље, Пријепоље, Власеница, Јањево). Бавио се етимологијом назива појединих насеља (Матаруге, Пасковац, Лагатор, Трепча), проблемом поистовећивања верске и националне припадности, пореклом неких арбанашких и српских племена, питањима материјалне и техничко-технолошке народне културе.

ДЕЛА: „Ругова и њено становништво", *СЕЗ*, 1960, LXXIV; *Основи опште етнологије*, Бг 1977; *Ровца*, Тг 1984.

ЛИТЕРАТУРА: „Споменица Мирка Барјактаровића", *ЗФФБ*, 1997, 19; Н. Ф. Павковић, „Мирко Р. Барјактаровић 1912<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>2005", *РМВ*, 2006, 47/48.

Драгана Радојичић

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)