БАНИЋЕВИЋ, Божидар Д.

БАНИЋЕВИЋ, Божидар Д. , интерниста, хематолог, универзитетски професор (Велимље код Никшића, 25. VII 1925). Дипломирао (1954), хабилитовао (1969) и докторирао (1976) на Медицинском факултету у Београду. На истом факултету од 1964. биран у сва наставничка звања, а редовни професор је од 1983. Као начелник Одељења за лимфопролиферативна обољења на Институту за хематологију Клиничког центра Србије, истакао се у лечењу малигних лимфома. На Институту у Стразбуру 1966 – 1968. изучавао метаболизам фенола код болесника са цирозом јетре и портокавном енцефалопатијом. Ова испитивања проширио на пароксифенолске киселине и њихов утицај на настанак хепатичке коме. Сарадник је у књигама Хематологија (Бг – Зг 1981), Интерна медицина (Бг – Зг 1975) и Специјална клиничка физиологија (Бг – Зг 1972). Био председник Секције за хематологију и трансфузиологију СЛД и секретар часописа Српски архив за целокупно лекарство. 
 ДЕЛА: и A. Sthal, Détermination de la phénolémie chez les sujets normaux et chez malades présentat de troubles hépatiques et rénaux. Probl de réanimation , Paris 1969; коаутор, „Удружена радиотерапија и хемиотерапија у I и II клиничком стадијуму Хочкинове болести", САЦЛ , 1981, 5 – 6; коаутор, „Компликације лечења оболелих од Хочкинове болести", САЦЛ , 1983, 9 – 10. 
 ЛИТЕРАТУРА: Медицинска академија Српског лекарског друштва. Биографије чланова : 1976 – 1996 , Бг 1996. 
 Срећко И. Недељковић 
   
 *Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)