# БАНДУР, Јован
**[](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-03/001-jovan-bandur.jpg)БАНДУР, Јован**, композитор, диригент, универзитетски професор (Јавница код Двора на Уни, 24. XI 1899 – Београд, 14. V 1956). Студирао композицију и дириговање на Музичкој академији у Бечу (Ј. Макс) и на Kонзерваторијуму у Прагу (Ј. Кричка), где је дипломирао 1926. Више година био професор гимназије и диригент аматерских певачких друштава, радио као помоћни диригент Српског народног позоришта у Новом Саду (1921–1923), потом као корепетитор и диригент Београдске опере (1931–1937), где је последње године био уметнички директор. Од оснивања Музичке академије у Београду (1937) био њен административни директор, а од 1945. до смрти ванредни професор. Као диригент академског певачког друштвa „Обилић" повео га је путем модерне музике, изводећи први пут у Југославији композицију *Религиофонија (Симфонија Оријента*) Ј. Славенског, *Краљ Едип* (*Oedipus rex*) И. Стравинског, *Stabat mater* К. Шимановског, *Вечно јеванђеље* Л. Јаначека и др. Његов диригентски стил, више рационалан него емоционалан, одмерен у сваком гесту, с више пажње за инструменталне него за вокалне интерпретације, био је ауторитативан и сигуран. У младости је писао претежно мале облике. После II свeтског рата, погођен тешком болешћу, посвећује се искључиво композицији, те ствара и већа симфонијска дела. У хоровима и соло песмама рађеним и према народним мотивима, исказује се као лиричар топле осећајности и умерено модерног израза. Као музички писац сарађивао у *Звуку*, *Музичком гласнику* и *Музици* и превео са чешког *Контрапункт* О. Шина.
ДЕЛА: *Химна човеку*, за рецитатора, хор и камерни ансамбл, 1928; Циклус мадригала за мешовити хор, 1929–1951; *Поема 1941* (текст Д. Максимовић), за бас, мешовити хор и оркестар, 1947; *Југословенска партизанска рапсодија*, за сола, мешовити хор и оркестар, 1947; *Сапутници кроз живот*, концерт за виолину и оркестар 1954.
ЛИТЕРАТУРА: В. Перичић, *Музички ствараоци у Србији*, Бг 1969; С. Ђурић-Клајн, *Историјски развој музичке културе у Србији*, Бг 1971; Р. Пејовић, *Музичка критика и есејистика у Београду (1919–1941)*, Бг 1999; Б. Мајданац, М. Радојчић (прир.), *„Обилић". Академско певачко друштво „Обилић" 1884–1941: документи, сећања, коментари*, Бг 2005.
Богдан Ђаковић
\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)