БАЛКАНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

БАЛКАНСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ , састанци незваничних представника балканских држава. Идеје о формирању паневропске уније, које су сматране противним интересима малих балканских народа, и утицај економске кризе, која је подстицала повећану солидарност нејаких балканских економија, заштиту од стране конкуренције и заједнички наступ на европском тржишту, подстакле су, у периоду 1930 – 1933, серију састанака незваничних представника балканских држава ради међусобног зближавања и ослобађања од утицаја великих сила. Наслеђе I светског рата, многобројни нерешени проблеми, гранични спорови, сумње и неповерење пресудно су утицали да иницијативу за зближење балканских земаља преузму незваничне личности, а подржи Седми међународни конгрес за мир, одржан 6 – 10. X 1929. у Атини. Прва Б. к. (Атина, 5 – 12. X 1930) у средишту интересовања имала je питања унапређивања економских односа, саобраћаја, туризма, интелектуалне сарадње, уједначавања правних норми, решавања социјалних и хигијенских питања. Посебном резолуцијом усвојен је Статут Б. к. и успостављена институционална структура по организационом моделу Друштва народа (Генерална скупштина, Савет и Секретаријат конференције). Друга конференција (Цариград, 20 – 25. X 1931) суочила се, уз остала питања, са предлогом грчке делегације о склапању неке врсте политичког пакта балканских земаља. Трећа конференција (Букурешт, 20 – 26. X 1932) усвојила је нацрт Конвенције о економској сарадњи и делимичној царинској унији и пројекат Политичког пакта о стављању рата ван закона, арбитражи и узајамној помоћи. Против Политичког пакта гласала је бугарска делегација. У знак протеста што пре тога није прихваћен њен захтев о регулисању питања мањина, та делегација је напустила Трећу конференцију задржавши статус посматрача. Решавање „македонског питања", око којег су се годинама спориле владе Југославије и Бугарске, тако је постало проблем који је пресудно оптеретио и сарадњу незваничних представника балканских земаља. Како су током 1933. отпочели интензивни дипломатски преговори влада балканских земаља, Четврта конференција (Солун, 5 – 11. XI 1933) донела је одлуку о престанку контаката незваничних делегација, а самим тим и рада Б. к . 
 ЛИТЕРАТУРА: Прва Балканска конференција , Бг 1931; Друга Балканска конференција , Бг 1934; Трећа Балканска конференција , Бг 1934; Четврта Балканска конференција , Бг 1935; R. J. Kerner, H. N. Howard, The Balkan Conferences and the Balkan Entente 1930 – 1935 , Berkley 1936. 
 Љубодраг Димић 
   
 *Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)