# БАБАЦ, Марко

**![002_Marko-Babac.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-02/scaled-1680-/002-marko-babac.jpg)БАБАЦ, Марко,** монтажер, филмски редитељ, универзитетски професор (Земун, 9. III 1935). Завршио медицину у Београду (1962). Као један од оснивача Кино-клуба „Београд", од 1951. активно се бави аматерским филмом. Обављајући све фазе рада, од сценарија до монтаже, успешно реализовао више филмова, за које је добио многобројна признања и награде (*Печат*, 1955; *Кавез*, 1957; *Дрвени коњић*, 1957; *Либера*, 1961). Као монтажер сарађује и са другим члановима Клуба. Проглашен за Мајстора аматерског филма Југославије (1962). Као професионални редитељ остварио већи број кратких играних, документарних и ТВ филмова, а у својству монтажера реализовао преко 100 краткометражних филмова. Један је од редитеља у два играна омнибус филма: *Капи, воде, ратници* (друга прича *Мали сквер*, 1962), који се бави ратном тематиком у строго интимистичком кључу и који је награђен на фестивалу у Пули, и *Град* (друга прича *Срце*, 1963), који изазовно третира савремене урбане теме, али је одлуком суда у Сарајеву забрањен за приказивање (све до 1991. када је одлука поништена). Самостално режирао дугометражни играни филм *Ко пуца, отвориће му се* (1965), посвећен младим људима на стрампутици живота. Без обзира на крајње домете, ови филмови су утирали стазу ка новом, продорнијем и провокативнијем схватању филма и његове друштвене функције, што се ускоро и остварило кроз експанзију „Новог југословенског филма". **Б.** пуних пет деценија успешно повезује теорију и праксу и даје подстрека најпре развијању филмске културе и популарисању филма као уметности (на многим семинарима и курсевима), а затим дугогодишњем разматрању естетичких проблема визуелне природе филмског медијума и стваралачке природе филмске монтаже (као врсни професор и педагог на многим уметничким академијама). Под нескривеним утицајима „совјетске школе монтаже" (Ејзенштен, Пудовкин, Вертов) и радова америчког професора српског порекла Славка Воркапића, **Б.** систематски развија предавачке циклусе посвећене овим темама и сукцесивно утиче на отварање катедара за филмску и ТВ монтажу: на Академији за филм, позориште, радио и ТВ у Београду (1971), затим на одговарајућим академијама у Љубљани, Сарајеву, Новом Саду и Бањалуци. Током дуге и плодне каријере објавио низ публикација, приручника и уџбеника: *Приручник за киноаматере* (Бг 1957), *Како се монтира филм* (Бг 1967), *Филм у вашим рукама* (Бг 1972), *Техника филмске монтаже* (Бг 1976), *Језик монтаже покретних слика* (Н. Сад 2000), *Ново лице телевизије и филма* (Н. Сад 2004), *Снолики филм* (Бг 2004), *Бошко Токин, први српски естетичар, публициста и критичар филма* (Н. Сад 2009). Већина ових књига доживела је вишеструка издања, као што је и циклус ТВ емисија *Визуелна природа филма* (1997/98), више пута репризиран. Добитник је награде за животно дело 55. београдског фестивала документарног и краткометражног филма (2008).

ЛИТЕРАТУРА: В. Лазаревић (ур.), *Моја слика о филму као сну*, Бг 2008.

Никола Стојановић

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)