# АЗБУКА

**АЗБУКА**, утврђени инвентар и редослед слова ћирилице и глагољице, чији је назив настао спајањем назива првог и другог слова црквенословенске азбуке, *аз* и *буки*, уз морфолошку адаптацију (финално -*и* замењено је наставком -*a*). Назив **а.** је аналогaн грчком → алфабет. У зависности од састава писма и поретка слова разликује се више типова ћирилске **а.**, како историјских (старословенска, црквенословенска са националним варијантама) тако и савремених (српска, руска, бугарска итд.). У ширем смислу **а.** се користи и као назив за → фонографско писмо, али и за писмо у ширем смислу (нотна **а.**, Морзеова **а.** итд.). Савремена српска **а.** има 30 слова, а њихов редослед је следећи: *а*, *б*, *в*, *г*, *д*, *ђ*, *е*, *ж*, *з*, *и*, *ј*, *к*, *л*, *љ*, *м*, *н*, *њ*, *о*, *п*, *р*, *с*, *т*, *ћ*, *у*, *ф*, *х*, *ц*, *ч*, *џ*, *ш*. У данашњој српској **а.** назив слова једнак је гласу који се одговарајућим словом означава. У скраћеницама се ипак често употребљавају слоговни називи слова, нпр. РТС (ер-те-ес).

ЛИТЕРАТУРА: П. Ђорђић, *Историја српске ћирилице*, Бг 1971.

Jасмина Грковић-Мејџор

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)