# АВАЛИТ и АЛЕКСАНДРОЛИТ **АВАЛИТ и АЛЕКСАНДРОЛИТ**, минерали, алумосиликати калијума (K), магнезијума (Mg) и гвожђа (Fe), обогаћени хром-оксидом (Cr₂O₃), који се редовно налазе заједно. Припадају групи филосиликата. Одредио их је и описао С. Лозанић 1884. и 1894. Разлике између њих су мале. У састав авалита улазе: силицијум (Si) (54,66%), алуминијум (Al) (20,46%), Cr₂O₃ (10,88%), K (4,61%), Mg (2,06%), Fe (1,8%) и вода. Појављује се у љуспастим и влакнастим агрегатима бледо зелене и смарагдно зелене боје. Пронађен је у измењеним серпентинитима на Авали код Београда по којој је добио име. Класификован је двојако – као хромни варијетет мусковита, минерала из групе лискуна или као хромни варијетет илита, минерала из групе хидролискуна. Александролит у односу на авалит садржи нешто више Si, Al, Cr₂O₃ (13,74%) и двоструко више воде, али су Mg и K заступљени само у траговима. Има изразито зелену боју, раствара се у хлороводоничној киселини и непровидан је. Пронађен је у примерцима с Рудњака. Настаје распадањем авалита и хидратисањем. Назив је добио по краљу Александру Обреновићу. ЛИТЕРАТУРА: С. Лозанић, „Анализа новог хроматског минерала Авалита", *Гласник СУД*, 1884, 57. Љубомир Цветковић \*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)