# АТАНАСИЈЕВИЋ, Младен С. **АТАНАСИЈЕВИЋ, Младен С.**, класични филолог, преводилац (Смедерево, 28. II 1908 – Крагујевац, 4. X 1976). Студије класичне филологије завршио у Београду 1934. Био је професор гимназије у Битољу, Штипу и најдуже у Крагујевцу. Други светски рат провео је као заробљеник у Оснабрику. После рата предавао у Другој вишој гимназији у Крагујевцу. За живота објавио три књиге превода: *Римска лирика* (Бг 1961), *Енеида* Публија Вергилија Марона (Бг 1966), *Елегије* Секста Проперција (Бг 1966). После првих афирмативних написа о његовом раду, о **А.** престаје да се пише и његови преводи се не објављују. У београдској „Просвети" се губи траг његовом преводу Овидијевих *Метаморфоза*, а Хорацијева *Целокупна дела*, иако окупљена за штампу, не појављују се у издањима СКЗ. Повлачи се из јавног живота и наставља с превођењем. Након његове смрти из обимне рукописне заоставштине која се чува у Народној библиотеци у Крагујевцу објављене су књиге његових превода: Овидијеве *Тужне песме* (Бг 1992) и *Писма легендарних љубавница* (Краг. 2006), *Одабрана места из римске прозе* (Краг. 2003), Хорацијеве *Еподе* и *Сатире*, целокупна дела I–II (Краг. 2005), Катулове *Песме* и Тибулове *Елегије* (Краг. 2007). ЛИТЕРАТУРА: С. Стипчевић, *Књижевни архив Српске књижевне задруге 1892‒1970*, Бг 1982; В. Вратовић, *Хрватски латинизам и римска књижевност*, Зг 1989; В. Јагличић, „Запис о Младену С. Атанасијевићу", *Кораци*, 2002, 7/8. Гордана Радојчић-Костић \*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)