# АТАНАЦКОВИЋ, Богобој
**АТАНАЦКОВИЋ, Богобој**, књижевник, адвокат (Баја 10. VI 1826 – Баја, 28. VIII 1858). Школовао се у Баји, Пешти и Бечу, завршио права и положио адвокатски испит. Постао је члан Вуковог круга. Крштено име Тимотије посрбио у Богобој. Као учесник Мајске скупштине у Сремским Карловцима имао истакнуту улогу у организовању српског покрета 1848. Да би избегао прогоне, напустио Хабзбуршку монархију и боравио у Паризу (1848–1849), потом путовао у Лондон, Немачку, на швајцарске и италијанске Алпе (1850–1851). Путовања која је описао у документарној прози имала су значајан одјек и у аутобиографском слоју романа *Два идола*. По повратку започео у Новом Саду адвокатску праксу, а потом се преселио у Бају, где је остао до смрти. Књижевношћу се бавио од средине 40-их до почетка 50-их година. У *Будимско-пештанском скоротечи* објављивао песме, посрбе, изворне приповетке (1844), потом збирке приповедака *Дарак Српкињи I* (Будим 1845), *II* (Суб. 1846), а након повратка с другог путовања *Два идола* (I, Беч 1851; II, Н. Сад 1852), први српски роман из савременог живота (покрет 1848). Наставља рад и на мањим формама: приповетке *Буњевка* (доцније његово најчитаније и најчешће прештампавано дело), *Рукавице* и *Два пољупца*. За живота је засебно издао *Књигу за добре цели* (Н. Сад 1852), с две приповетке и дидактичким трактатом *Писмо своме пријатељу у славу и одбрану жене*. Његово прозно дело представља најзначајнији прозни опус из времена језичке преоријентације српске књижевности у епоси српског романтизма. Међу савременицима веома читано и у књижевним круговома повољно оцењивано, с похвалама језику, тематици и значају за националну културу, сматрано је прозним еквивалентом Бранкове поезије. Иако је потом интересовање за **А.** опадало, касније студије утврдиле су висок књижевноисторијски значај романа *Два идола*, стављајући га између видаковићевског и доцнијег реалистичког романа, односно модерних схватања тог жанра. Значајан сегмент **А.** опуса чини путописна и есејистичко-дидактичка проза, везана за поједина искуства/доживљаје с тог путовања и упућена на разматрање друштвених/моралних питања које ти доживљаји намећу („Писма српског путника", и „Додатак писмима српског путника"). Његов путнички *Дневник* из 1850–1851 (објављен тек 1918) занимљив је по описима сусрета с припадницима илирског покрета, те као културноисторијско сведочанство и својеврстан духовни портрет грађанског интелектуалца из српске средине средином XIX в.
ДЕЛА: Ј. Живановић (прир.), *Целокупна дела*, Бг 1928.
ЛИТЕРАТУРА: С. Вуловић, „Уметничка приповетка у најновијој српској књижевности", *Отаџбина*, 1880, 4; М. Поповић, „Богобој Атанацковић", *ЛМС*, 1885, 144; Ј. Скерлић, *Писци и књиге*, II, Бг 1964; М. Поповић, *Историја српске књижевности – Романтизам*, II, Бг 1975; Ј. Деретић, *Српски роман*, Бг 1981; В. Милинчевић, „*Два идола* између сентиментализма и романтике", у: *Два идола*, Бг 1982.
Татјана Јовићевић
\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)