# АСТМА

**АСТМА** (грч. a& sqma: тешко дисање), алергијско обољење преосетљивости плућног бронхијалног стабла са бронхоспазмом и запаљењем. Чешће је наследно него стечено. Карактеристични су напади **а.**, најчешће у додиру болесника са алергенима из спољашње средине (полен, кошена трава, прашина, буђ, перје, дуван, аерозагађење, хладноћа, инфекција бактеријама и вирусима, ређе лекови и др.), при чему је психофизичко стање особе важан фактор. **А.** је атопијска алергија са одговором имуног система повећањем имуноглобулина Е. Спада у преосетљивост типа I (анафилаксијска реакција). Напади **а.** по клиничкој тежини могу бити лакши, умерени, тешки до најтежих у виду астматичког статуса, потенцијално смртоносног. Клинички је присутно тешко дисање, звиждање, надувеност грудног коша, напоран непродуктиван кашаљ, балонирање плућа због задржавања ваздуха (air trapping), а бронхијални систем је пун жилаве слузи, разних ћелија (еозинофили), хемијских медијатора (хистамин, простагландини, леукотријени), који делују на реакцију антиген-антитело. Због контракције глатке бронхијалне мускулатуре долази до снажног бронхоспазма. Тежи облици **а.** захтевају стационарно лечење, по потреби у интензивној нези за плућне болеснике, примену кисеоника ради сузбијања хипоксије (цијаноза), адреналина, аминофилина, хидрокортизона, бета 2 адренергичких стимулатора, антибиотика, инхалације лекова и др. Први рад о клиничкој слици и лечењу **а.** у нашој земљи објавио је Владимир Спужић („Прилог питања о модерној терапији астме", *САЦЛ*, 1925, 27/3). Он је први организовао Алерголошку амбуланту на бившој III интерној клиници Медицинског факултета у Београду, а са Милошем Лазаревићем справљао је алергене од домаћих материјала, што се користило за дијагностичке и терапијске сврхе. Публиковао је пионирски рад посвећен епидемиологији **а.** („Наши астматогени крајеви", *МП*, 1938, 12). После трансформације клиника у КЦС 1986. створена је Клиника за алергологију и клиничку имунологију, а 1993. Центар за алергологију и клиничку имунологију КЦС. Епидемиолошка испитивања су показала да услови становања и средина у којој се ради и живи значајно утичу на учесталост **а.** и астматичних напада. Утврђено је да равничарски крајеви и урбана места, због већег присуства алергена у односу на планинска места, имају већу учесталост **а**. Најпознатија бања и климатско место у Србији за лечење **а.** и хроничних неспецифичних обољења плућа је Сокобања, али постоје и друга значајна климатска лечилишта у Србији (Златибор, Златар, Голија, Дивчибаре, Копаоник).

ЛИТЕРАТУРА: М. С. Ристић (ур.), *Стефановићев уџбеник* *Интерна медицина*, Бг 1996.

Срећко И. Недељковић

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)