# АРШИНОВ, Павле
**АРШИНОВ, Павле**, писац, национални радник (Бечкерек/Зрењанин, 23. XII 1855 –Загреб, 17. V 1930). Школу учио у родном месту, те у Кечкемету, Новом Саду и Прагу. На студијама природних наука успео је да прати наставу на немачком и мађарском језику. Као питомац Текелијанума у Будимпешти учио својеврсни „тривиум": редовне студије допуњене педагогијом са философијом. Као присталица идеја Светозара Марковића активно деловао у ђачким дружинама. Једно време близак Јаши Томићу, а потом се везао за програм Радикалне странке. Прихватио је позив пријатеља Лазе Пачуа да дође у Србију, па је од 1882. био професор гимназија у Крагујевцу, Нишу и Београду. На дужности директора био у Лесковцу и Великом Градишту. Једно време је, на основу денунцијације, под владом Ј. Авакумовића био отпуштен из службе. Када је у Загребу покретано Српско привредно друштво „Привредник", узео је једногодишње одсуство како би, као близак сарадник Владимира Матијевића, пропагирао идеју народног просвећивања. По повратку у Србију постао професор Прве београдске гимназије, али и даље деловао на програму „Привредника". Како су се послови у том друштву проширили, 1910. био је пензионисан, прешао у Загреб и наставио националну мисију. По избијању I светског рата аустроугарске власти су га заточиле, те је обеолео од реуматизма од коjег се никад није потпуно опоравио. Годину дана пред смрт морао је да се повуче с места главног уредника и водећег сарадника листа *Привредник*, у којем је био од оснивања 1898. Аутор је текстова из културне повести, песама и путописа, које је, уз радове посвећене народном просвећивању, објављивао у *Србобрану*, *Бранковом колу*, *Невену*, *Босанској вили* и *Учитељу*. Његова *Аутобиографија* чува се у Рукописном одељењу Матице српске.
ЛИТЕРАТУРА: *Павле Аршинов, живот и дело. Савременици о Павлу Аршинову*, Бг 1937; Д. М. Ковачевић, „Национални и просветитељски рад Павла Аршинова (1855–1930)", *ЗМСИ*, 1984, 30.
Симо Ц. Ћирковић
\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)