# АНТИКВАРИЈАТИ

**АНТИКВАРИЈАТИ** (лат. *antiquarius*: старинар, старетинар), трговачке радње старим књигама и другим вредним стварима и уметнинама. Раде углавном на комисионом принципу и имају посебне сефове и депое за чување драгоцености, уметничких слика, збирки старог новца. Најчешће под називом антикварница откупљују или продају старе (антикварне) или вредне половне књиге новијих издања. Данас **а.** раде на принципу малих викенд сајмова на којима се нуде и старо сребро, скупоцен намештај, колекције марака и наполеондора (златника). Имају културну мисију јер на једном месту публика има пресек разних стилова и ретких предмета. У свету, од средине 50-их година XX в., постоје **а.** као мегастори, односно хале у којима се нуде уметнички предмети, књишке колекције, збирке старих плоча, ретка периодика, графичке мапе. **А.** нуде и рестаураторске услуге, поглавито када је реч о изузетним комадима старог намештаја. Антиквар је трговац старим књигама, ретким примерцима првих издања, инкунабулама, те рукописима, аутографима, мапама древних карата, графикама, новинама, односно комплетима штампе, тј. периодике. **А.** обично располажу посебним каталозима о ретким књигама (рарама), које стоје на располагању библиофилима и колекционарима. Тај еснаф се развио у Великој Британији почетком XVIII в., а Европом се проширио нешто доцније. У Србији први књижари-антиквари јављају се тек после 1880. Регрутовали су се из редова даровитих књижара, који су имали посебан смисао за историјску систематику и процену вредности књига, мапа и архивалија.

ЛИТЕРАТУРА: П. Јоновић (прир.), *Српско књижарство* *I*, Н. Сад 1997; *Српско књижарство* *II (Нови прилози)*, Н. Сад 2005.

Симо Ц. Ћирковић

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)