АНТАНАСИЈЕВИЋ, Радован

АНТАНАСИЈЕВИЋ, Радован , физичар, универзитетски професор (Кулен Вакуф, 11. XII 1938 – Београд 26. III 2003). Дипломирао физичку хемију на Природно-математичком факултету у Београду 1963, магистрирао 1968, а докторирао 1974. из области нуклеарне физике. Од 1963. до краја живота радио на Институту за физику. Боравио у истакнутим европским центрима нуклеарне физике: CERN, Женева (1973, 1976, 1981), Обједињени институт за нуклеарна истраживања Дубна (1970, 1986, 1988), Центар за нуклеарна истраживања у Стразбуру (1974, 1976, 1981). Био је асистент на Катедри за физику ПМФ-а (1970 – 1974), професор неорганске хемије на Вишој педагошкој академији (1974 – 1975), држао курс Заштита човекове околине у Центру за мултидисциплинарне студије (1975 – 1976). У научном раду бавио се нискоенергетском нуклеарном физиком (и B. Žižić, „Influence des Caractéristiques de la Gélatine sur la Sensibilité des Cristaux AgBr sensibilisés par l'or", Nucl. Instr. аnd Meth. , 1971, 92), испитивањем фисије и фрагментације на средњим и високим енергијама (и Ž. Todorović, M. Jurić, „The Binary and Ternary Fission of Thorium, Lead and Platinum Induced by 12.2 GeV Protons", Z. Physik. , 1973, 261; и Ž. Todorović, „An Analysis of Gold Fission Induced by High-Energy Protons", Il Nuovo Cimento , 1976, 33 A; коаутор, „Fission of U, Th, Bi, Pb, and Au Induced by 200 and 300 GeV Protons", Phys. Rev. C , 1981, 23), детекцијом и анализом „фосилних" трагова у минералима насталих у интеракцији с космичким зрачењем (коаутор, „Tracks of Heavy Charged Particles in Same Natural Minerales", Nucl. Tracks Radiat. Meas. , 1990, 1) и нуклеарном фузијом оствареном помоћу електричног пражњења кроз деутерисане супстанце (коаутор, „Detection of Light Charged Particles from Plasma Focus by CR-39", Nucl. Tracks Radiat. Meas. , 1991, 4). Посебан допринос дао је развоју детектора на бази нуклеарних емулзија и техника њиховог коришћења, као и развоју технике коришћења и обраде пластичних и лискунских детектора трагова (коаутор, „Measurement of Angular Distribution of Neutrons Emitted from Plasma Focus Using NTD", Radiat. Meas. , 1999, 31). Успешно радио на конструкцији и коришћењу уређаја плазма фокус у којем је остварена фузиона D-D реакција и који је коришћен као извор различитих врста зрачења – неутронa, Х-зрачењa, високоенергетских лаких јона (коаутор, „Beam Acceleration in Plasma Focus Device", Radiat. Meas. , 2001, 34; коаутор, „Preliminary Observations of Possible Implications of New Bohr Orbits (Resulting from Electromagnetic Spin-spin and Spin-orbit Coupluing) in Cold Quantum Mechanical Fusion Processes Appearing in Strong Plasma Focus and Capillary Fusion Experiments", Phys. Let. A , 1993, 180). Руководио је осмишљавањем, израдом и радом нискофонске лабораторије за нуклеарну физику. У њој је започео истраживања секундарне компоненте космичког зрачења на површини Земље. Био је руководилац многобројних научних и примењених пројеката и стручних програма неутронске дозиметрије и нуклеарне заштите. Уз друге управљачке послове, био је директор Института за физику (1978 – 1989) и Центра за примењену и техничку физику (1989 – 2003). 
 ИЗВОР: Архива Института за физику. 
 Мирјана Поповић-Божић 
   
 *Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)