АЊИЧКОВ, Јевгениј Васиљевич

АЊИЧКОВ, Јевгениј Васиљевич (Аничков, Евгений Васильевич), компаратиста, фолклориста, писац (Боровичи, Новгородска губернија, 29. I 1866 – Београд, 22. Х 1937). Дипломирао на петроградском Историјско-филолошком факултету 1892. Докторирао 1904. Био приват-доцент на Кијевском (1905) и Московском универзитету (1902 – 1917). Повремено живео у Паризу, где је један од оснивача Више школе друштвених наука (1901). Током I светског рата, у саставу руске дивизије, борио се у Француској, а од 1917. био добровољац на Солунском фронту. Пошто се није вратио у Русију, био је професор у Паризу (1918 – 1920). Од 1920. радио као хонорарни професор старофранцуског језика, потом као редовни професор у скопском огранку Београдског универзитета (1926 – 1936). Као компаратиста, следбеник А. Веселовског, написао радове од значаја за словенску и српску књижевност, етнографију и културну историју: „Весенняя обрядовая песня на Западе и у славян, 1 – 2" (Санкт-Петербург 1903 – 1905), „Язычество и Древняя Русь" (Санкт-Петербург 1914), „Христианство и Древняя Русь" (Праг 1924), „Западные литературы и славянство" (Праг 1926), „Les survivances manichéennes en pays slave et en occident" ( Revue des études slaves , 1928, 8), „Манихеји и богумили" ( Гласник СНД , 1928, 5). „Les romans courtois dans les Balkans" ( Revue internationale des études balkaniques , 1935, 1), о зимским празницима и обичајима код јужних Словена (1936). 
 ЛИТЕРАТУРА: Р. Д. Тименчик, Русские писатели , 1800 – 1917: Биографический словарь. Москва 1989; М. Сибиновић (ур.), Руска емиграција у српској култури ХХ века , II, Бг 1994. 
 Миодраг Сибиновић 
   
 *Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)