# АНАЛОГНИ ПРЕНОС СИГНАЛА

**АНАЛОГНИ ПРЕНОС СИГНАЛА**, промене појединих континуалних физичких величина (ваздушног притиска код говора или музике, интензитета светлости код слике, температуре итд.) путем телекомуникационих сигнала, управо онако како се те величине мењају у природи. За разлику од некадашње телеграфије и касније уведеног аналогног преноса података, данас се и аналогни сигнали могу дигитализовати и може се користити дигитални пренос. У почетку су телефонија, радио и телевизија користили искључиво **а. п. с**. Године 1876. Бел је патентирао телефон, а прва телефонска линија инсталирана је у Београду 1883. Проналазак триоде (вакуум цеви с три електроде) омогућио је прецизно емитовање и пријем континуалног радио-сигнала (→ модулација). Прва комерцијална радио станица у свету почела је са емитовањем аналогних сигнала 1920, 1924. емитован је радио сигнал у Београду, да би 1929. почело редовно емитовање Радио Београда. Прво емитовање телевизије са **а. п**. **с**. у свету било је 1935, у Београду је демонстрирано 1938, а Телевизија Београд почиње емитовање 1958. Целокупна телефонска мрежа данас је практично дигитализована, док радио и телевизија још увек користе аналогни начин преноса. Запис на медијуме је такође у почетку био аналоган (грамофонска плоча, магнетофон, магнетоскоп), али је готово у свим подручјима дигитализован (→ медијуми за пренос и запис: компакт дискови итд.). Прва генерација мобилне телефоније базирана на аналогном преносу ушла је у комерцијалну употребу 1983, док су наредне генерације базиране на дигиталном преносу.

ЛИТЕРАТУРА: И. С. Стојановић, *Основи телекомуникација*, Бг 1977.

Душан Драјић

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)