# АНАЛОГИЈА

**АНАЛОГИЈА** (грч. naloga: слагање, сличност), настајање нових језичких облика или преобликовање постојећих уподобљавањем (аналошким уопштавањем) према другим облицима који већ постоје у истом језику. У српском језику именички облик ген. јд. *вола* заменио је старији генитивни облик *волу* по **а.** са много бројнијим именицама м. р. које у ген. јд. имају наставак -*а* (*коњ*). Аналошки облик као резултат **а.** настаје у поступку успостављања пропорције типа *коњ : коња = во*(*л*) *: х*, где се место *х* попуњава аналошким обликом (*вола* уместо ранијег *волу*). **А.**, којом се често смањују унутарјезичке разлике, а повећава правилност, обично се малобројнији облици прилагођавају многобројнијима (као у претходном примеру) или се релативно ређи облици прилагођавају онима који су у чешћој употреби иако можда нису многобројнији, нпр. данас преовлађујући наставци за 1. л. садашњег времена (*читам*, *пишем*, *знам* итд.) заменили су у српском језику раније облике који су се завршавали на -*у*, према малобројнијим, али врло честим у употреби облицима (*је*)*сам*, *дам*. Понекад је узрок **а.** популарност као својеврсна престижност неких облика (што је обично праћено високом учесталошћу употребе), нпр. многа савремена српска имена и надимци типа *Мики* (од *Милан*), *Веки* (од *Весна*), *Боки* (од *Бошко*) настала су према страним именима типа *Роки*, *Рики*, *Ники*, што је пример међујезичке **а. А.** се испољава на свим језичким нивоима, али најчешће у морфологији (као у примеру ген. јд. *вола* од *волу*) и у творби речи (као у именима типа *Мики*). Аналошким уопштавањем настаје и аналошки акценат, *др*%*гōвā* (ум. *друг*ó*вā*) према акценту облика *др*%*гови*, *др*%*гове*. Некњижевна аналошка уопштавања срећу се у дечјем говору, у говору недовољно образованих људи, као и оних који уче стране језике (*можем* уместо *могу*, *сечу* уместо *секу* и сл.). **А.** је узрок многих промена у историји српског језика.

ЛИТЕРАТУРА: А. Белић, *O jeзичкoj прирoди и jeзичкoм рaзвитку*, I, II, Бг 1998.

Предраг Пипер

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)