# АНА

**АНА**, супруга великог жупана Стефана Немање (?, око 1130 − ?, 21. VI између 1196. и 1199). Грчког је порекла, запамћена као богољубива, одана, послушна и брижна супруга и мајка три сина (Вукан, Стефан и Растко) и две кћери (имена нису позната). У периоду од 1158. или 1162. до 1166. супружници су обновили рановизантијску цркву св. Богородице на Топлици код ушћа Косанице, а Немања је поверио супрузи да се стара о храму и монахињама. Кад је Немања напустио престо 25. III 1196, епископ Калиник је замонашио њега и **А.** дајући им имена Симеон и Анастасија. Ступила је у сестринство Богородичиног манастира у Расу, мада има и мање вероватних мишљења (Ђ. Бошковић и Б. Вуловић, *Старинар* бр. 7<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>8, 1958, 173<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>180) да је ступила у своју задужбину, Богородичин манастир код Куршумлије. Умрла је 21. јуна, после 1196, када се замонашила, а пре 1199, када је у Хиландарском типику прописан помен умрлим ктиторима (Симеону и Анастасији). Сматра се да је њен гроб у југоисточном углу припрате Студенице, а по другим подацима у цркви св. Николе у Студеници. На фресци у студеничкој припрати, урађеној у XVI в., представљена је у молитвеном положају пред пресветом Богородицом, али се тек у стихири српским светитељима из XVIII в. помиње као света. Службу је почетком 70-их година XX в. у Хиландару, а на захтев братства хиландарског, написао прота Мирко Р. Павловић. Штампана је благословом и трошком патријарха српског Германа. У *Србљак* је преузета без мале вечерње која је изостављена. Канон преподобној има акростих на тропарима канона „Матер Анастасију љубовију поју", а на богородичнима и седалнима „Прота Мирко". У календару Српске цркве из године у годину се као дан празновања њене успомене погрешно бележи 22. јун, иако је у *Србљаку* њена служба штампана 21. јуна, а тај датум наводи и њен син Сава у два типика.

ИЗВОРИ: М. Башић (прев.), *Старе српске биографије*, Бг 1930; Св. Сава, *Сабрана дела*, Бг 2005.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Поповић, *Српски владарски гроб у средњем веку*, Бг 1982; П. Пузовић, „Госпођа Ана, незнаног порекла. Српско наслеђе", *ИС*, 1998, 5.

Гордана Томовић; Радомир Милошевић

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)