# АНА КОМНИН **АНА КОМНИН**, византијска принцеза, писац (?, 2. XII 1083 − ?, 1153/1155). Најстарије дете цара Алексија I Комнина и царице Ирине Дука. Од рођења је имала важну политичку улогу у династичкој политици Алексија Комнина, па је као дете била верена за Константина Дуку, сина цара Михаила VII Дуке. Након смрти младог Константина Дуке око 1095, више није сматрана могућом царицом и 1097. удата је за Нићифора Вријенија. Никада није прежалила то што није постала византијска царица и након смрти њиховог оца, цара Алексија I, покушавала је у више наврата да освоји круну од брата Јована. За позније генерације и историјску науку **А.** је значајнија као писац *Алексијаде*, великог историјског дела у којем је описала године успона и владавине свога оца, Алексија I (1077–1118). Та историја, писана ученим језиком и архаичним атичким дијалектом, представља право ремек-дело византијске књижевности. Посебну вредност *Алексијаде* представљају јединствени подаци о српским земљама. **А.** описује сарадњу и сукобе српских владара с Византијом у време Алексија Комнина и сведочи о премештању центра српске државе из приморја у рашку област, посвећујући посебну пажњу односима Византије с Константином Бодином, дукљанским владарем (и носиоцем високих византијских титула) и рашким жупаном Вуканом, који је више пута нападао византијске територије и мирио се са царем Алексијем I. ИЗВОР: *Византијски извори за историју народа Југославије*, III, Бг 1966. ЛИТЕРАТУРА: D. R. Reinsch, A. Kambylis, (ур.), *Annae Comnenae Alexias*, Berlin − New York 2001. Влада Станковић \*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)