# АЛИМПИЋ, Ранко
**АЛИМПИЋ, Ранко**, генерал, министар (Накучани код Шапца, 20. III 1826 – Београд, 19. XI 1882). Октобра 1842. ступио у редовну војску у којој је три године касније стекао чин потпоручника. На студије генералштабне службе у Берлину упућен 1846, а школовање наставио у Бриселу и Лијежу. По повратку из иностранства био предавач на Артиљеријској школи (1852–1860) и њен управник. Прошавши кроз сва претходна официрска звања, 1876. унапређен у чин генерала. Током турског бомбардовања Београда, јуна 1862. био је на командним дужностима, а после тога му је поверено чување границе од Ибра до Рашке. Од избијања Невесињског устанка, прекомандован је у Подриње (1875). Био заповедник Дринске дивизије, односно Западног фронта, током целог Првог, а затим и Другог српско-турског рата 1876–1878. Активно учествовао у политичким збивањима, поготово у време Светоандрејске скупштине. Био је и помоћник министра војног, члан Државног савета, као и дипломатски изасланик Србије приликом склапања војне конвенције са Црном Гором у фебруару 1876. У два маха, 1873. и 1878–1880, у двема владама Јована Ристића, био је и министар грађевина. Тестаментом је основао фонд за подизање цркава у Шабачкој епархији.
ЛИТЕРАТУРА: М. Алимпић, *Живот и рад генерала Ранка Алимпића* *у свези са догађајима из* *најновије српске историје*, Бг 1892; М. Ђ. Милићевић, *Додатак Поменику од 1888*, Бг 1901; П. Опачић, С. Скоко, *Српско-турски ратови 1876–1878*, Бг 1981; М. Милићевић, Љ. Поповић, *Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије*, Бг 2003; Н. Николић, *Ратни дневници*, Бг 2007.
Милић Ј. Милићевић
\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)