# АЛЕКСИНАЧКИ, Минта

**![001_Minta-Aleksinacki.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-02/scaled-1680-/001-minta-aleksinacki.jpg)АЛЕКСИНАЧКИ, Минта**, композитор (Алексинац, 24. VI 1947). Дипломирао на Музичкој академији у Београду, у класи А. Обрадовића (1975). Посвећен вокалном стваралаштву које се наслања на традицију солистичког и хорског певања у српској народној и уметничкој музици, развио је певачки захвалан хорски слог, најчешће заснован на ефектно, често и духовито стилизованим архаичним елементима народног идиома: *Бајалице* (1973), *Казиваљке* (1974), *Сватовске* (1981), *Морава* (1989) за мешовити хор, *Песме мога оца* (1977) за мушки и *Био једном један вук* (1978) за женски хор. Вођен непосредним порукама православних духовних напева, пише *Отче наш* (1973), *Св. мученик Георгије* (1973), *Спасовдан* (1974), *Псалам* (1984), *Псалам* *139.* (2002) за мешовити хор. Његова вокална лирика једноставне мелодијске фактуре понекад је праћена занимљивим инструменталним комбинацијама као што су: *Уби ме прејака реч* за мецосопран и две групе удараљки (1977), *Проклетство дијака* за сопран, рецитатора, флауту и виолончело (1977), *Заробљена* *тамничарка* (2002) и *Невидне мреже* за сопран и клавир (2005). Међу инструменталним делима истичу се варијације *Зар ја немам русе косе* за флауту, кларинет и фагот (1973), гудачки квартет *Школски* (1974), *Александрида <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> симфонијска посвета* (1975) за коју је добио Награду „Стеван Христић" и награду на конкурсу БЕМУС-а 1976, *Реми* за алт саксофон и клавир (1984), *Контра* за контрабас и бубњеве (1988). Свој изразити афинитет за кратке форме и сажете вокалне циклусе напушта у случају пасије *Погибељ српског народа* за солисте, рецитаторе, нарикаче, два дечја хора, мешовити хор, симфонијски и лимени дувачки оркестар, писане за Велики школски час у Крагујевцу 1988. Дела су му извођена на фестивалима у некадашњој Југославији и у иностранству (Швајцарска, Немачка, Француска, Грчка, Канада и Русија).

Ана Котевска

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)