# АЛЕКСИЋ, Тихомир

**![001_Tihomir-Aleksic.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-02/scaled-1680-/001-tihomir-aleksic.jpg)АЛЕКСИЋ, Тихомир**, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Равнаја код Крупња, 8. II 1922 − Београд, 6. I 2004). Дипломирао (1952) и докторирао (1958) на Електротехничком факултету у Београду. Радио у Институту у Винчи (1952<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1960) и Институту „Михаило Пупин" у Београду као управник Лабораторије за дигиталну технику (1961<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1965). Потом је 1966. прешао у Ниш, на Технички факултет, где је изабран за редовног професора, а 1967. на Електронски факултет где је био први декан и проректор Универзитета. Од 1971. до пензионисања 1987. био је редовни професор, шеф Катедре за рачунарску технику и информатику и Одсека за електронику на ЕТФ-у у Београду. Руководио научним тимом који је 1960. развио први домаћи дигитални рачунар „ЦЕР 10" (цифарски електронски рачунар) и електронски телепринтер у Институту „Михаило Пупин" (који се заснивао на електронским цевима, германијумским транзисторима, магнетским меморијским језгрима и електронским релејима). Тадашња СФРЈ се производњом дигиталног рачунара „ЦЕР 10" нашла међу првих пет држава у Европи (Енглеска, Немачка, СССР и Француска) у којима је постојао научни потенцијал за сопствену и самосталну производњу дигиталних рачунара. Остварени развој је омогућио да се све до краја 80-их година у Институту „Михаило Пупин" у Србији развијају и производе новије генерације рачунара „ЦЕР", „ХРС-100" и „ТИМ". На последипломским студијама на ЕТФ-у у Београду увео је 1960. наставу из Логичког пројектовања дигиталних система и Архитектуре рачунара. Руководио научним тимом који је применом најсавременијих метода пројектовања и архитектуре базе података 1980. сачинио пројекат Банке података о грађанима Београда, чиме је остварен кључни помак у развоју Информационог система тог града. Иницирао је оснивање и био први председник Друштва за информатику Србије (1973<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1977). Био је члан (1953−1966) Председништва и Научног одбора за рачунарску технику у југословенском савезу Електроника, телекомуникације, аутоматизација и нуклеарна техника (ЕТАН). Објавио је универзитетске уџбенике *Логичка синтеза дигиталних система* (Бг 1975) и *Рачунари: Организација и архитектура* (Бг 1982). Добитник је Октобарске награде Београда (1965) и Ордена рада са златним венцем (1965).

ЛИТЕРАТУРА: Р. Томовић, Т. Алексић, *Цифарски електронски рачунар ЦЕР Институт Винча*, Бг 1960; Б. Перовић (ур.), *Пола века Института Винча* *(1948<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1998)*, Бг 2000; Д. Драјић (ур.), *Наших 50 година (1948 <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1998)*, Бг 2003.

Никола Марковић

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)