# АЛАТНЕ МАШИНE
**АЛАТНЕ МАШИНE**, машине које стварају саставне делове свих других машина, а могу и да се саморепродукују, односно да стварају сопствене реплике и при томе саме себе усавршавају. Не могу да функционишу без алата, а тај функционално недељиви систем, који чине **а. м.** и алати, назива се обрадни систем. Његова основа функција је обрадни процес, кроз који се трансформише полазни материјални облик (припремак) у други облик више функционалне вредности (израдак), а у складу са унапред дефинисаним планом. Класификација **а. м.** изводи се на основу обрадног процеса који може бити конвенционалан (процес обраде резањем и процес обраде деформисањем) и неконвенционалан (мноштво процеса различитих физичких основа). **А. м.** на којима се реализује процес резања деле се на: машине за израду делова доминантно ротационог облика (струг, брусилица), машине за израду делова доминантно призматичног облика (глодалица, рендисаљка или брусилица за равно брушење) и машине за израду специјалних геометријских форми (**а. м.** за израду зупчаника, куглица котрљајних лежајева и сл.). У основи резања налази се процес скидања материјала формирањем струготине, а алат који то изводи има облик резног клина. **А. м.** на којима се реализује процес обраде деформисањем деле се на пресе и чекиће. Пресе се одликују статичким дејством, док је дејство чекића динамичко. Сваки од наведених процеса обраде деформисањем захтева одговарајући алат који је, за разлику од процеса обраде резањем, често сложенији и од саме **а. м.** на којој се процес реализује. Неконвенционални процеси обраде класификују се у процесе механичке природе (машине за обраду ултразвучним таласима и хидродинамичким млазом екстремно високог притиска), процесе термоелектричне природе (машине за обраду применом плазме, ласерског снопа светлости велике снаге и млаза електрона велике брзине) и процесе електрохемијске природе, укључујући и електроерозионе процесе (ерозимат).
Прва **а. м.** највероватније је био струг. Најстарији приказ струга пронађен је на зиду једне египатске гробнице из III в. п.н.е. Дуготрајна еволуција струга у концепуталном смислу завршена је почетком индустријске револуције, када су **а. м.** одиграле кључну улогу. Творцем модерног струга сматра се енглески конструктор и произвођач **а. м**. Хенри Модсли. Стругови које је он произвео 1797. и 1800. у структурном и функционалном смислу еквивалентни су модерном стругу. Применом стабилне носеће структуре и система вођица са клизачем за линијско померање носача алата омогућила је постизање за то време незамисливу тачност од десетохиљадитог дела инча (0.00254 мм), а једна од његових примена била је и у изради прецизних астрономских инструмената. За еволуцију струга од пресудног значаја био је и развој резних алата. Упоредо с развојем механичког система чињени су и напори да се рад струга учини независним од човека. Карактеристичне су следеће еволутивне фазе: аутоматски струг са брегастим плочама (К. M. Спенсер, патент 1873), револвер струг (Џ. Хартнес, патент 1889) и вишевретени аутоматски стругови (К. M. Спенсер 1891). Средином XX в. еволуција се наставила увођењем електронике у форми релејних система, а касније и кроз примену дигиталних система базираних на полупроводничкој технологији. Тако се дошло до технологије нумеричког управљања, којом се струг као машина претвара у аутомат, у свом раду потпуно независан од човека. Улога човека своди се само на дефинисање задатка у облику одговарајућег програма на основу којег управљачка јединица струга управља свим његовим функцијама. Модерни струг је мехатронски систем, у потпуности дигитализован и комуникативан са осталом производном опремом. Дигитални сензорски и меморијски системи уграђени су и на нивоу подсистема, укључујући и алате, где се прати њихово стање и дојављује оперативност надређеним системима управљања. И поред масовне примене електронике, овај процес у развојном смислу ни издалека није окончан. Еволуција осталих врста **а. м.** одвијала се на сличан начин, мада је тај процес био знатно краћи у поређењу са стругом. Многа решења која су вековима развијана и усавршавана преношена су аналогијом са струга на друге врсте **а. м.**, а процес диверзификације учинио је да се данас те везе на могу лако открити. Тако се нпр. прва глодалица појавила 1818, а универзалну глодалицу у облику који одговара данашњем израдио је Џ. Р. Браун 1862.
**А. м.** и алати у Србији имају своју препознатљиву историју и традицију. Развој науке, образовања и праксе у овој области инжењерског деловања може се поделити у четири периода. Период пре 1905 (период раних почетака) везује се за почетке развоја индустријске производње у Србији која је почела тек у другој половини XIX в. Посебан значај за образовање српских инжењера имале су немачке, аустроугарске, а касније и белгијске политехнике. Инжењерска школа формирана је 1846. На Техничком факултету Велике школе, формираном 1863, у наставу се уводе предмети који се односе на пројектовање машина и механичке технологије: 1873. Механика и наука о машинама (Љубомир Клерић), 1887. Наука о машинама (Светозар Зорић) и 1895. Механичка технологија (Тодор Селесковић). За изградњу инжењерског знања и праксе из области производног машинства и, посебно, **а. м.** и алата од изузетног значаја био је рад проф. Тодора Селесковића, који се по завршетку школовања у Немачкој вратио у Србију и своју инжењерску каријеру започео у Војно-техничком заводу у Крагујевцу 1881. Он је израдио пројекат за целокупно постројење овог завода, а затим конструисао и у крагујевачкој фабрици израдио више **а. м.** за употребу у Војно-техничком заводу. О технологији и **а. м.** Селесковић је писао и у *Српском техничком листу*, користећи за то време задивљујућу терминологију коју је сам изградио.
Период 1905–1941 (период инкубације) везује се за Технички факултет у Београду, где се први пут студентима саопштавају знања из области пројектовања **а. м.** и алата, те пројектовања производних технологија, у оквиру два курса: Машине алатљике 1905 (Аћим Стевовић) и Механичка технологија 1908 (Коста Тодоровић). Од 1919. Александар Ивановић Косицки предавао је област **а. м.** и објавио први универзитетски уџбеник *Машине алатке – израда завртња-делитељна глава-степенаста шајбна* (Бг 1932). Паралелно с развојем у области образовања инжењера одвијале су се и значајне активности на организацији индустријске производње **а. м.** и алата. Први струг у Србији произведен је 1921. у Ади.
У периоду 1945–1990 (период интензивног раста и развоја) социјалистичка власт је посебну пажњу усмерила на развој индустрије и производних технологија, посебно **а. м.** и алата. Широм тадашње Југославије подигнуте су фабрике чији је основни производни програм била производња **а. м.** и алата, а највећи број тих фабрика је лоциран у Србији. Врхунац овог развоја достигнут је 80-их година. Према статистици Машиносавеза индустрија **а. м.** Југославије је 70-их година XX в. достигла четрнаесто, а почетком 80-их година дванаесто место у свету по обиму ове производње, уз годишњи раст од 20%. Обим производње је 1976. износио 17.000 т, а 1980. 34.000 т. У 1981. произведено је 17.000 комада, односно 43.000 т ове опреме, са вредношћу од 270 милиона америчких долара, а југословенска индустрија **а. м.** тада је запошљавала 16.000 радника у 30 предузећа. У структури укупне производње 73% чиниле су машине за обраду скидањем струготине, а остатак су чиниле **а. м.** за обраду деформисањем. Просечан извоз у том периоду износио је око 35%, од чега 79% на источном тржишту. У овом периоду у Републици Србији постојала су следећа предузећа која су у свом производном програму имала **а. м.**: Индустрија машина „Иво Лола Рибар", Београд; „Крушик", Ваљево; Ливница железа и темпера, Кикинда; „Мајевица – Метална индустрија", Бачка Паланка; „Метал-прогрес", Зрењанин; Машинска индустрија Ниш – ООУР ФАМ, Ниш; „Победа ООУР Металац", Нови Сад; „Потисје – Фабрика **а. м.** и ливнице", Ада; „Тигар РО Сарлах – Производња машина, уређаја и алата", Пирот; „Утва РО Промаг", Качарево; Фабрика резног алата, Чачак; Заводи „Црвена застава", РО ЕМАП „Застава", ООУР „Машине", Крагујевац.
У јесен 1945. започела је високошколска настава из области производног машинства, када је за предмет Машине алатке на Машинско-електротехничком одсеку у Београду одређен Сима Милутиновић. Већ наредне године за предмет Машине алатке постављен је Павле Станковић, који је убрзо основао Завод за Машине алатке и Катедру за индустријску производњу, односно Катедру за технологију, као претходника Катедре за производно машинство (формирана 1972). Изградњом нове зграде Машинског факултета у Београду успостављен је 1963. Институт за алатне машине и алате (ИАМА) као истраживачка база за домен производних технологија, **а. м.** и алата. Под руководством Владимира Шолаје спроводе се фундаментална истраживања обрадивости материјала, као основе за конструисање **а. м**. Седамдесетих година XX в. предмет Машине алатке на Катедри за производно машинство преузео је Владимир Р. Милачић, који је у производно машинство увео кибернетику. У том контексту значајан је пројекат прве нумерички управљане **а. м.** која је као експериментални систем развијена почетком 70-их година. Ови пионирски напори касније су довели до успешног развоја и производње нумерички управљаних **а. м.** за потребе домаће индустрије и за извоз. У развој овог програма били су укључени индустрија и надлежна министарства кроз низ стратешких истаживачко-развојних пројеката и кроз рад ЈУПИТЕР асоцијације. Године 1977. у Завод за машине алатке инсталиран је рачунарски систем DIGITAL PDP11/34, а 1980. нумерички управљани обрадни центар, графичке радне станице за инжењерско пројектовање применом рачунара и први модемски систем за умрежавање са рачунарским центрима, који су већ тада били оформљени у појединим српским фабрикама („Победа", Нови Сад; „Крушик", Ваљево и др.). Исте године формиран је и Центар за нове технологије (CeNT), као посебна организациона јединица чија је истраживачко-развојна база била новоинсталисана опрема у оквиру Завода за машине алатке. Програми за образовање студената производног машинства значајно су иновирани, а информационе технологије као инжењерско средство и предмет изучавања постале су 70-их година саставни део садржаја готово свих предмета који су предавани студентима производног машинства. Поред Машинског факултета Универзитета у Београду, тематика пројектовања **а. м.** и обрадних система развијана је и предавана студентима на Факултету техничких наука у Новом Саду, Маш. ф. у Нишу, а касније и у Крагујевцу и Краљеву.
У периоду од 1990. до данас (период разарања) распад бивше Југославије, ратна збивања и тешке економске санкције готово су херметички изоловале Србију и имале разарајући утицај на сегмент индустрије **а. м.** и алата. Сва друштвена предузећа која су деценијама развијана и специјализована у овом сегменту приватизована су или ликвидирана. Нови власници су напустили старе производне програме и увели нове, који се по правилу односе на просту мануфактуру металних конструкција, разарајући интелектуални капитал систематски стваран у претходном, готово полувековном периоду. Данас је производња **а. м.**, робота и трансфер линија занемарљива или практично не постоји, а слична ситуација је и са производним и људским ресурсима потребним за производњу ове врсте.
ЛИТЕРАТУРА: В. Р. Милачић, *Машине алатке I*, Бг 1980; *Алатне машине Југославије*, Бг 1982; S. Kalpakjian, S. Schmid, *Manufacturing Engineering & Technology*, Upper Saddle River, New Jersey 2009.
Петар Б. Петровић
\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)