# АКТ
**АКТ**, ликовна тема, представа нагог људског телa. Још од најстаријих времена један од главних мотива и садржаја ликовног стварања у разноврсним техникама. Његова историја почиње приказом богиње плодности, познатије као Вилендорфска Венера, настале 25.000–30.000 година п.н.е. Најснажнији развој доживео је у периоду грчке цивилизације када су обликовање људског тела и склад пропорција представљали идеал лепоте. Након периода затишја у средњем веку у којем су представе нагих фигура биле резервисане за приказе Адама и Еве и сцена из пакла, **а.** ће свој пуни процват доживети у периоду ренесансе (С. Ботичели, *Рођење Венере*). Поред различитих сликарских стилова у њему се препознају и различити типови представа нагих тела: **а.** у митолошкој композицији, класичан **а.**, **а.** у групи, **а.** у атељеу. У периоду барока и стилова XIX в., класицизма, романтизма и реализма, стално ће бити присутан али под различитим темама и садржајима који прикривају експлицитност наготе (Ж. А. Енгр, *Одалиска*)*.* Епоха модернизма и одбацивања прикривених садржаја вратила је **а.** у средиште интересовања сликара и скулптора. Представа људског тела и разноврсне могућности његовог приказивања у различитим материјалима постале су изазов за многе уметнике (Е. Мане, *Олимпија*; А. Модиљани, *Лежећи акт са раширеним рукама*; О. Роден, *Пољубац*).
У српском сликарству се јавља средином XIX в. Један од најранијих цртежа је *Женски акт с цвећем* (1852) Лазара Николића. У богатом графичком опусу Анастаса Јовановића цртежи *Ухођење* и *Откривени* (1850–1860) припадају тој малој групи атипичних дела у његовом обимном цртачком опусу. Цртање **а.** по гипсаном или живом моделу био је основни предмет на уметничким школама и академијама. Представа нагог тела имала је пре свега за циљ овладавање вештином приказивања људске анатомије. Многобројни су примери сачуваних цртежа насталих на часовима вечерњег **а.** на Уметничко-занатској школи у Београду или на европским академијама. О томе сведоче цртежи Јосифа Фалте (*Три мушка акта*, 1890) и Александра Секулића (*Женски акт с леђа*, 1902). Један од најранијих примера у техници уља је слика *Акт* Уроша Предића, из 1917. Сликaри XX в. ослободили су тему **а.** тзв. непристојности садржаја. Већ код прве генерације модерниста он постаје редовна тема у техници слике. У духу симболизма **а.** су изводили Леон Коен (*Пролеће*) и Милош Голубовић (*Композиција*). Коста Миличевић, Надежда Петровић, Бранко Поповић сликали су **а.** у атељеу. Следећа генерација уметника, школованих у Паризу (Милан Коњовић, Сава Шумановић), наставила је да слика **а.** у духу идеја сезанизма и кубизма с акцентом на форми и моделовању облика. Истовремено, чланови групе „Зограф" сликали су **а.** митолошког сижеа, изведене у реалистичком маниру (Васа Поморишац, *Парисов суд*; Иван Радовић, *Три грације*; Живорад Настасијевић, *Венера*). Четврта деценија и појава интимистичких стилова увела је ново поимање представљања нагог тела, као у делима Јована Бјелића (*Купачица)* или И. Радовића (*Акт у ентеријеру*). Колористички експресионизам и акценат на потезу и колориту у теми **а.** уочљиви су у појединим делима Петра Добровића, М. Коњовића, Зоре Петровић, Миленка Шербана. Идеје фантастичног сликарства и своје виђење **а.** испољила је Милена Павловић-Барили (*Акт са лампом* и *Композиција*). У техници акварела значајне **а.** је оставила Наталија Цветковић (*Женски акт*). Цртеже с темом **а.** радили су Љуба Ивановић, Иван Табаковић, П. Добровић, Никола Бешевић. Темом **а.** у скулптури бавили су се Ђорђе Јовановић (*Мирис пролећа*), Ристо Стијовић (*Срамежљивост*, *Каријатиде*), Сретен Стојановић (*Девојка са бананама*, *Човек са змијом*), а у графици И. Радовић (*Акт*) и Р. Стијовић (*Женски акт*). **А.** је, у ширем смислу, тема концептуалне уметности, боди арта (Марина Абрамовић), перформанса (Тања Остојић), фотографије (Неша Париповић) и видео радова.
ЛИТЕРАТУРА: П. Васић, *Акт у београдском сликарству 1918–1941*, Бг 1962; K. Clark, *The Nude: A Study in Ideal Form*, *Princeton 1972; L. Nead, *The Female Nude*,* Routledge 1992; С. Чупић, „Теме и идеје", у: *Збирка 20. века*, Н. Сад 2007.
Тијана Палковљевић
\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)