# АДАМОВИЋ, Ратко

**АДАМОВИЋ, Ратко**, књижевник (Книн, 10. X 1942). На Филолошком факултету у Београду студирао oпшту књижевност са теоријом књижевности. Био један од уредника књижевне трибине „Француска 7" Удружења књижевника Србије (УКС) у времену њене највеће активности. Своју прозу заснива на поетици оспоравања конвенционалних представа стварности; ослања се на културноисторијске и литерарне изворе и на нестандардне животне теме извучене из алтернативних и рубних подручја субјективне стварности. Ситуације из националне прошлости и културне историје европских народа, с повременим библијским и хришћанским мотивима, прожимају се са призорима савремене стварности и са доживљајима књижевних јунака у различитим просторним и временским равнима. Све то на модеран начин динамизује његове романе (*Свети храст*, Бг 1990, *Пагански протокол*, Бг 1995, *Кантарион*, Бг 1995) и приповетке (*Сви умиру*, Бг 1979, *Караван Сарај*, Бг 1993), по облику их приближава гротески, фантастици и прози апсурда, омогућавајући њихову многозначност, најчешће обележену изразитом алегоричношћу и симболиком. Превођен је на више језика. Нека дела су му драматизована и извођена на радију, телевизији и играна у позоришту.

ДЕЛА: Романи: *Конопац*, Бг 1977; *Гола гарда*, Бг 1982; *Бесмртни Калеб*, Бг 1997; *Академија ноћи*, Бг 2003; *Ковачи стакла*, Бг 2005; Приче: *Жута подморница*, Бг 1972; Есеји: *У вртовима духа*, Бг 2002.

ЛИТЕРАТУРА: М. Недић, „Простори смрти", *ЛМС*, 1980, 425, 1; М. Шутић, „Имагинативни волумен једнога романа-фантазме", *Књижевност*, 1991, 11/12; Т. Брајовић, „Пагански протокол", *Нин*, 1995, 2334; Р. Микић, „Бајка и преци", *Политика*, 30. I 1999.

Марко Недић

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)