# АДАМОВИЋ, Лујо
**АДАМОВИЋ, Лујо**, ботаничар (Ровињ, 27. VII 1864 – Дубровник, 19. VII 1935). Медицину студирао у Бечу, а природне науке у Београду и Берлину. Највећи део свог научног рада посветио истраживању биљног света Србије и суседних земаља. Поред рада на флористичким и таксономским проблемима, започео је и вегетацијска и фитогеографска истраживања. Од 1888. до 1896. радио као професор страних језика и природописа у гимназијама у Зајечару, Пироту, Горњем Милановцу и Врању, а интензивно се бавио ботаничким истраживањима, из којих су настали његови најзначајнији прилози о флори Србије, касније обједињени у раду *Флора југоисточне Србије* (Зг, 1908−1911). На студије у Берлин отишао 1897, а докторирао 1898. с тезом „Вегетацијске формације источне Србије". Био је професор ботанике на Великој школи у Београду (1900–1905), а затим приватни доцент на Универзитету у Бечу. Члан Југославенске академије знаности у Загребу од 1907. На Цетињу радио као референт за основну и стручну наставу Црне Горе (1914). За време I светског рата вратио се у Београд и био управник Ботаничке баште (1915–1918). Резултате својих истраживања објавио је у 63 рада, од којих многи представљају обимне студије које су и данас основа за савремeна истраживања вегетације Балканског и Апенинског полуострва (*О вегетацији југоисточне Србије*, 1892; *О шумама југоисточне Србије*, 1899; *Beitrag zur Flora von Altserbien und Mazedonien*, 1903; *Plantae macedonicae novae*, 1905; *Грађа за флору краљевине Црне Горе*, 1912). Током рада на истраживању флоре открио је 13 нових врста биљака. Резултате својих истраживања објавио је у капиталном делу *Die Vegetationsverhältnisse der Balkanländer* (Leipzig 1909), као и у серији радова (*Зимзелени појас Јадранског приморја*, 1900; *Биљногеографске формације загорских крајева Далмације, Босне, Херцеговине и Црне Горе*, 1911; *Биљногеографске формације загорских крајева Далмације II (Вегетација виших брда и планина)*, 1913. и др.). У светску ботаничку терминологију увео је појaм „шибљак" за тип ниске жбунасте листопадне вегетације, као и термин „псеудомакија". Крајем XIX и почетком XX в. припадао је групи најпознатијих европских ботаничара, а великани тадашње европске ботанике посвећивали су му имена својих новооткривених биљака. Без обзира на изузетан научни допринос, по завршетку I светског рата **А.** је остао без посла. Последње године живота провео углавном у Дубровнику, а умрo у беди и сиромаштву.
ДЕЛА: *Die Sandsteppen Serbiens*, Leipzig 1904; *Die pflanzengeographische Stellung und Gliederung der Balkanhalbinsel*, Wien 1907; *Pflanzenwelt der Adrialänder*, Jena 1929; *Die Pflanzengeographische Stellung und Gliederung* *Italiens*, Jena 1933.
ЛИТЕРАТУРА: *Живот и дело српских научника*, II, Бг 1997; Н. Јасприца, С. Ковачић, „Ботаничар Лујо Адамовић (1864–1935)", *Природословље*, 2001, 1; В. Пулевић, *Лујо Адамовић – Ботаничари и Црна Гора*, Пг 2006.
Дмитар Лакушић
\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)